Novi Zakon o tržištu kapitala u Srbiji
Poslednji dani 2021. godine doneli su veći broj novih propisa (kao što je na primer novi Zakon o inovacionoj delatnosti, o čemu smo već pisali), a u sklopu čega je 5. januara ove godine na snagu stupio takođe i novi Zakon o tržištu kapitala (dalje: „Zakon“).
Cilj ovog novog Zakona se ogleda u uvođenju veće transparentnosti i odgovornosti u poslovanju, kreiranju i razvoju finansijskih instituta koji se nude na tržištu kapitala, odnosno stvaranje atraktivnijeg tržišta za domaće, ali i za strane investitore. Novi propisi koji uređuju tržište kapitala su doneti u skladu sa Strategijom Vlade za razvoj tržišta kapitala za period od 2021. do 2026. godine, te Akcionog plan za sprovođenje ove strategije.
Od kada se primenjuje ovaj Zakon?
Novi Zakon će početi da se primenjuje po protoku roka od godinu dana, dakle od 6. januara 2023. godine, kako bi subjekti na koje se odnose ovi propisi sa istim uskladili svoje poslovanje.
Noviteti
Ovaj Zakon, osim što uvodi izuzetno bitne izmene i novine, sa druge strane podrobno reguliše već poznate institute, tako što njihovu primenu usklađuje sa potrebama tržišta i sarazvojem finansijskog okruženja na svetskom nivou.
Komisija za hartije od vrednosti je zauzela stav po pitanju novih propisa, te istakla da je tekst novog Zakona usaglašen sa propisima EU koji regulišu tržišta finansijskih instrumenata (MiFid II), prospekt za javne ponude, obeštećenje investitora, transparentnost, neopozivost saldiranja u sistemima za saldiranje hartija od vrednosti, te zloupotrebu na tržištu.
Detaljno je uređena javna ponuda, kao i sekundarno trgovanje finansijskim instrumentima, regulisano tržište Republike Srbije, pružanje investicionih usluga i obavljanje investicionih aktivnosti. Transparentnost kao osnovni princip kome se teži kada su finansije u pitanju uživa poseban značaj i predstavlja temelj novih propisa. Shodno tome su regulisani kliring, saldiranje i registrovanje transakcija finansijskim instrumentima i organizacija.
Osim navedenog, novi Zakon o tržištu kapitala je izmenio i obim ovlašćenja Komisije za hartije od vrednosti, te je ovaj organ dužan da u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu novog Zakona donese i nove propise za njegovo sprovođenje.
Sa druge strane, Zakon je ostavio rok od devet meseci od dana stupanja na snagu Zakona Agenciji za osiguranje depozita, Centralnom registru hartija od vrednosti, kao i Beogradskoj berzi da svoje poslovanje usklade sa novim odredbama. Obaveza usklađivanja poslovanja nije zaobišla ni brokersko-dilerska društva i kreditne institucije koje su dobile dozvolu za rad od Komisije za hartije od vrednosti do dana stupanja na snagu Zakona, te su isti dužni da u roku od godinu dana to i učine.
Imajući u vidu da da su ovi propisi doneti po uzoru na propise EU i da su usklađeni sa EU propisima može se očekivati da će ove promene ići u prilog stranim investitorima kojima je evropsko tržište kapitala poznato. Beogradska berza bi mogla ovim važnim izmenama da postane znatno privlačnija za strane investitore.