Bračni ugovor
Bračni ugovor
Šta je bračni ugovor?
Bračn ugovor (kolokvijalno često nazivan predbračnim ugovorom) je način da ugovornim putem supružnici, odnosno budući supružnici, urede svoje imovinske odnose na postojećoj ili čak na budućoj imovini. Da bi ovaj ugovor bio validan, zaključuje se kod javnog beležnika i propisanoj formi. Zaključenjem ugovora se isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu javni beležnik stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju. Bračni ugovor koji se odnosi na nepokretnosti upisuje se u javni registar prava na (postojećim) nepokretnostima.
Poslednjih godina se uočava kod nas gotovo zanemarljiv porast broja zaključenih bračnih ugovora pre stupanja u brak. Razlozi su razni, a među najčešćima je taj što mnogi ljudi jednostavno nisu svesni postojanja mogućnosti zaključenja bračnih ugovora ili nisu upoznati s njihovim potencijalnim koristima. Ovim ugovorima budući supružnici tačno definišu šta je čija posebna imovina i čija će biti imovina stečena u braku. Sa druge strane neke osobe navode da se pribojavaju da će potpisivanje bračnog ugovora izazvati nepotrebnu napetost u braku ili da će partner to percipirati kao nedostatak poverenja.
Šta je prema Porodičnom zakonu posebna, a šta zajednička imovina?
Imovina koju je supružnik stekao pre sklapanja braka predstavlja njegovu posebnu imovinu. Takođe imovina koju je supružnik stekao u toku trajanja braka deobom zajedničke imovine ili nasleđem ili poklonom, odnosno drugim pravnim poslom kojim se pribavljaju isključivo prava predstavlja njegovu posebnu imovinu.
Dalje, prema Porodičnom zakonu (dalje: „Zakon“), imovina stečena radom u toku braka predstavlja zajedničku imovinu partnera.
Zanimljivo je istaći da je prema Zakonu imovina koje je stečena igrom na sreću u toku trajanja zajednice života u braku zajednička imovina supružnika, osim ako supružnik koji je ostvario dobitak ne dokaže da je u igru uložio posebnu imovinu.
Imovina stečena korišćenjem prava intelektualne svojine u toku trajanja zajednice života u braku predstavlja zajedničku imovinu supružnika.
Naprednavedeno predstavlja zakonsko uređenje imovinski odnosa u braku, dok u slučaju zaključenja bračnog ugovora dolazi do odstupanja od navedenog, a po želji supružnika.
Kojim propisom je regulisano zaključenje bračnog ugovora?
Bračni ugovor je definisan Porodičnim zakonom Republike Srbije. Porodični zakon predviđa mogućnost zaključenja bračnog ugovora, kao i to da se on zaključuje u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. Prilikom potvrđivanja (solemnizacije) ugovora javni beležnik je dužan da ugovornike naročito upozori na to da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine, o čemu stavlja napomenu u klauzuli o potvrđivanju.
Bračnim ugovorom budućih supružnika ugovarači, kao budući supružnici, upoznaju se sa odgovarajućim odredbama Zakona kojim su uređeni imovinski odnosi supružnika, a posebno da se bračnim ugovorom isključuje zakonski režim zajedničke imovine, sa željom da u budućnosti izbegnu sve moguće nesuglasice u pogledu međusobnih imovinskih odnosa, a u cilju učvršćenja bračne ljubavi i međusobnog poštovanja i uređuju svoje postojeće i buduće imovinske odnose.
Ugovarači svoje postojeće i buduće imovinske odnose regulišu tako što budući supružnici prvo sastave spisak pokretne i nepokretne imovine kao posebne imovine supružnika pre zaključenja braka. Potom sledi uređenje imovinskih pitanja za konkretnu imovinu koju su naveli.
Na šta je važno obratiti pažnju?
Supružnici ugovorom zadržavaju isključivo pravo svojine na svojoj posebnoj imovini za vreme trajanja braka.
Supružnici mogu da se dogovore da međusobno koriste stvari koje čine nepokretnu i pokretnu imovinu supružnika pre zaključenja braka. U slučaju prestanka braka prestaje i međusobno pravo korišćenja pokretne i nepokretne imovine drugog supružnika.
Na pokretnu i nepokretnu imovinu koju supružnici steknu radom u toku trajanja bračne zajednice (ostvareni prihodi, kupovina, vođenje poslova domaćinstva, staranje o deci, staranje o imovini, kao i druge okolnosti od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine) primenjivaće se pravilo jednakog sticanja (50% : 50%), sve dok suprtno nije eksplicitno ugovoreno.
Da li je moguće i druge odnose u braku regulisati bračnim ugovorom?
Ovo je često postavljeno pitanje, a jasan odgovor daje Zakon. Domaći propis predviđa da se bračnim ugovorom mogu regulisati isključivo imovinski odnosi.
Da li je moguće ugovoriti pravo jedne zemlje kao merodavno za dejstvo bračnog ugovora?
Zakon o rešavanju sukoba zakona sa propisima drugih zemalja predviđa da je za ugovorne imovinske odnose supružnika merodavno je pravo koje je u vreme zaključenja ugovora bilo merodavno za lične i zakonske imovinske odnose. Merodavno je pravo države čiji su oni državljani, a ako su bračni drugovi državljani različitih država, merodavno je pravo države u kojoj imaju prebivalište. Ako bračni drugovi nemaju ni zajedničko državljanstvo ni prebivalište u istoj državi, merodavno je pravo države u kojoj su imali poslednje zajedničko prebivalište, a ako ni to nisu imali biće merodavno domaće pravo.
Ako na iznad naveden način utvrđeno merodavno pravo predviđa da supružnici mogu izabrati pravo koje je merodavno za bračno-imovinski ugovor, merodavno je pravo koje su oni izabrali.
Dakle, odgovor bi bio da je načelno moguće ugovoriti primenu određenog prava, ali je u svakom konkretnom slučaju potrebno ispitati mogućnosti ugovaranja merodavnog prava.
Na sva dodatna pitanja, naš pravni tim će Vam odgovoriti na upit koji pristigne na e-mail adresu: office@mlaw.rs ili putem naše kontakt forme.