Kada postupak pred organom predugo traje (ćutanje uprave)

Svaki građanin i privredni subjekt je usmeren na razne organe uprave radi ostvarivanja svojih prava i ispunjenja svojih obaveza. Ponekad postupke pokrećemo našom inicijativom, a ponekad budemo i mimo naše volje uvučeni u neretko godinama duge upravne postupke.

Mimo dužine trajanja postupka, česta je i pojava propusta u radu organa državne uprave, što dovodi do nezadovoljstva subjekata koji su upućeni na adresu državnog organa, a sve zbog neefikasnog postupanja organa čak i kada je pravna situacija jednostavna i uobičajena.

Pravna informisanost

Pravna informisanost subjekta o njegovim pravima i obavezama, kao i pravima, obavezama i rokovima nadležnog organa za odlučivanje u upravnom postupku nužna je radi podnošenja potpunog i ispravnog inicijalnog akta kojim se pokreće postupak (to je najčešće Zahtev u pisanoj formi, ali za veliki broj postupaka je predviđen i striktno određeni obrazac). Često obrazac sam nije dovoljan, već organ postupka predvidi da je neophodno prilikom započinjanja postupka priložiti potpunu dokumentaciju, ali i uplatiti propisanu taksu.

Međutim, čak i kada pokretač postupka predviđene obaveze ispuni u roku, stvari izuzetno često krenu drugim tokom, po pravilu onim sporijim. Šta uraditi kada organ ne reaguje na Zahtev?

Organima uprave je odredbama Zakona o opštem upravnom postupku ostavljen rok od 30 dana da odluče po Zahtevu stranke kada je:

• je činjenično stanje utvrđeno na osnovu činjenica i dokaza koje je stranka iznela u zahtevu ili na osnovu opštepoznatih činjenica ili činjenica koje su poznate organu;
• činjenično stanje može da se utvrdi na osnovu podataka iz službenih evidencija, a stranka ne mora da se izjasni radi zaštite njenih prava i pravnih interesa;
• se donosi usmeno rešenje, a činjenice na kojima se ono zasniva su učinjene verovatnim;
• je to posebnim zakonom određeno.

Sa druge stane, u roku od 60 dana, organi uprave dužni su da odluče po Zahtevu kada nisu ispunjene gore navedene činjenice za odlučivanje u roku od 30 dana ili ako strankama mora da se pruži prilika da se izjasne radi zaštite njihovih prava i pravnih interesa. Uverenja i druge isprave o kojima se vodi službena evidencija od strane organa uprave izdaju se, po pravilu, istog dana kad je stranka podnela zahtev, a najkasnije u roku od 8 dana, ako posebnim propisom koji se primenjuje na predmet konkretnog zahteva nije drukčije predviđeno.

U slučaju prekoračenja navedenih rokova za postupanje po navedenim zahtevima, stranki u postupku stoji nekoliko mogućnosti kako bi doprinela bržem okončanju upravnog postupka i ostvarenju svojih prava.

Kada navedeni rokovi isteknu, a organ nije ispunio svoju obavezu, podnosilac Zahteva može podneti žalbu drugostepenom organu neposredno, a nakon čega postoji tri mogućnosti:

• da drugostepeni organ produži rok za donošenje rešenja po zahtevu najduže za 30 dana, ukoliko je prekoračenje roka bilo opravdano, te pruži mogućnost prvostepenom organu da donese odluku u dodatnom roku;
• da drugostepeni organ samostalno donese rešenje po zahtevu ukoliko je prekoračenje roka neopravdano ili izda nalog prvostepenom organu da donese rešenje u roku ne dužem od 15 dana od dana kada prvostepeni organ primi nalog;
• da drugostepeni organ samostalno donese rešenje po zahtevu ukoliko prvostepeni organ ne postupi po nalogu.

Ukoliko i po žalbi podnetoj drugostepenom organu izostane bilo kakvo rešenje u roku od 60 dana ili kraćem roku koji je određen posebnim zakonom koji se odnosi na konkretan predmet zahteva, stranka ima pravo na podnošenje upravne tužbe Upravnom sudu zbog ćutanja uprave.

Ipak, pre podnošenja ove tužbe, potrebno je da se drugostepenom organu koji je propustio da u zakonskom roku odluči po žalbi uputi novi zahtev kojim se zahteva od organa da u roku od 7 dana od prijema zahteva donese rešenje po žalbi.

Šta radi Upravni sud u tom slučaju?

U zavisnosti od prirode zahteva upućenog organu uprave, Upravni sud može samostalno da:

• donese zahtevano rešenje ili
• da u nedostatku činjeničnog osnova i drugih dokaza podobnih za odlučivanje naloži organu uprave donošenje odluke u roku ne dužem od 30 dana.

U slučaju da organ uprave ne postupi po nalogu suda (što se u praksi skoro pa i ne događa), i u utvrđenom roku ne donese odluku, neophodno je da se ponovo uputi zahtev organu uprave koji je dužan da u roku od 7 dana donese odluku shodno nalogu. Ukoliko i tada izostane odluka, Upravnom sudu se podnosi zahtev za izvršenje presude. Sud će po pribavljanu obaveštenja organa zbog čega i dalje nije doneta odluka, u zavisnosti od odgovora samostalno doneti odluku koja će u svemu i sa istom pravnom snagom zameniti odluku organa uprave koja je inicijalno zahtevana.

Novčana kazna

Upravni sud ima i mogućnost i novčanog kažnjavanja, pa rukovodiocu organa koji nije doneo odluku može izreći novčanu kaznu u iznosu od 30.000 do 100.000 dinara, a izricanje novčane kazne može se ponoviti u slučaju ponovnog oglušivanja o nalog suda. O nepostupanju organa uprave, Upravni sud će obavestiti i organ zadužen za sprovođenje nadzora nad zakonitošću rada organa uprave.

Naknada štete

Često se dešava da u postupcima koji su važni i hitni bilo iz privatnih ili poslovnih razloga organ uprave ne obavlja svoj posao i ne postupa u predmetu, te da usled neažurnog postupanja organa uprave podnosilac Zahteva pretrpeli štetu u vidu izmakle dobiti ili stvarne štete. Tada oštećeni pokretač postupka pred organom uprave ima pravo da zahteva i naknadu te štete, koje se ostvaruje u redovnom postupku pred sudom.

Katastar nepokretnosti- prekršajna odgovornost?

Primera radi, navešćemo radi slikovitog i građanima bliskog prikaza instituta ćutanja uprave, neefikasno postupanje Republičkog geodetskog zavoda, Službe za katastar nepokretnosti, kao organ pred kojim se građani najčešće susreću sa ovim problemom. Svaki građanin Republike Srbije koji poseduje nepokretnost u svojoj zemlju je upućen na ovaj organ radi ostvarivanja prava kada je u pitanju njegova nepokretnost. Velika većina građana je upoznata sa neefikasnim postupanjem ovog organa, čak i kada je u pitanju unos promene vlasnika nepokretnosti. Sa druge strane manji broj građana zna da je zakonima koji regulišu posebne upravne postupke utvrđena je i prekršajna odgovornost, pa tako Zakon o postupku upisa u katastar nepokretnosti predviđa prekršajnu odgovornost rukovodioca Službe i odgovornog službenika jedinice pred kojom se postupak sprovodi, u slučaju da se zahtev koji se po redosledu prvenstva može rešiti ne reši u roku koji je predviđen zakonom. Navedena lica mogu biti kažnjena novčanom kaznom u rasponu od 10.000 do 50.000 dinara. Prekršajnu prijavu mogu podneti zainteresovano lice i direktor Republičkog geodetskog zavoda. Sličan vid sankcionisanja rukovodilaca i odgovornih državnih službenika predviđen je na primer i Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji.