Odluka Ustavnog suda o naknade zarade za trudnice i porodilje
Odluka Ustavnog suda o naknade zarade za trudnice i porodilje
Zakon o finansijskoj podršci porodici s decom (u daljem tekstu: Zakon) počeo je sa primenom još 01.07.2018. godine. O tome da su prvobitne odredbe ovog Zakona bile sporne i donele izazove u praksi, govori činjenica da su čak pet puta bile predmet postupka ocene ustavnosti po podnetim inicijativama i da je svih pet puta utvrđena neustavnost pojedinih odredaba tog Zakona. Poslednja akutelost po ovom pitanju donosi nam odluka Ustavnog suda Republike Srbije od dana 14.02.2024. godine kojom je prestao da važi član 13, stav 1. ovog Zakona.
Šta to znači u praksi za trudnice i porodilje?
U poslednjem sprovedenom postupku predmet ocene ustavnosti bila je odredba člana 13, stav 1. Zakona koja je glasila:
„Osnovica naknade zarade, odnosno naknade plate za lica iz člana 12. ovog zakona, utvrđuje se na osnovu zbira mesečnih osnovica na koji su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade, za poslednjih 18 meseci koji prethode prvom mesecu otpočinjanja odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili porodiljskog odsustva, ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće.“
Lica iz pomenutog člana 12. Zakona su: zaposleni kod pravnih i fizičkih lica, ali naknadu zarade, odnosno naknadu plate ostvaruje i otac, jedan od usvojitelja, hranitelj, odnosno staratelj deteta, kada u skladu sa propisima o radu koristi odsustvo, odnosno oba roditelja u određenom slučaju.
Delovi odredbe povodom kojih je podneta inicijativa se odnose na: „odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili“ i „ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće“.
Šta je bilo sporno u ovim delovima norme?
Dosadašnje rešenje dovodilo je do toga da se naknada zarade za vreme korišćenja porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta obračunavala na različit način zavisno od okolnosti da li je porodilja pre korišćenja porodiljskog odsustva koristila odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, odnosno tzv. trudničko bolovanje.
Ukoliko porodilja pre porodiljskog odsustva nije koristila trudničko bolovanja ili je koristila neku drugu vrstu odsustva osim trudničkog bolovanja, istoj se kao relevantan period za obračun naknade zarade uzima 18 meseci koji prethode početku korišćenja porodiljskog odsustva. S druge strane, ukoliko je porodilja koristila trudničko bolovanje, kao relevantan period za obračun naknade zarade uzima joj se 18 meseci koji prethode početku korišćenja trudničkog bolovanja. U skladu s tim, period trudničkog bolovanja nije se uračunavao u period koji je relevantan za obračun naknade zarade tokom porodiljskog odsustva.
Ovakvo rešenje je u praktičnoj primeni dovelo do nepovoljnijeg tretmana porodilja koje su koristile trudničko bolovanje, a posebno onih koje bi tek uračunavanjem i perioda korišćenja trudničkog bolovanja imale relevantan prosek primanja za zakonom posmatranih 18 meseci za obračun naknade zarade.
Šta smatra Ustavni sud?
Ustavni sud je zauzeo stav da ovakav različit tretman ne teži legitimnom cilju, te da nema objektivno i razumno opravdanje i utvrdio da je član 13. stav 1. Zakona neustavan u delu „odsustva zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, ili“ i „ukoliko nije korišćeno odsustvo zbog komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće“, čime je predmetni deo člana 13, stav 1. Zakona prestao da važi dana 14.02.2024. godine kada je objavljena Odluka Ustavnog suda, a porodilje koje su koristile trudničko bolovanje izjednačene su u potpunosti sa porodiljama koje nisu koristile ovo odsustvo.
Ipak, problem nije rešen u celosti…
Možemo primetiti da Zakon sadrži (i dalje) istovetno rešenje i u članu 16b, stav 1 Zakona (odsustvo sa rada radi nege deteta i odsustvo sa rada radi posebne nege deteta i naknadu zarade, odnosno naknadu plate oca deteta, ako je majka deteta lice koje samostalno obavlja delatnost ili kao nosilac porodičnog poljoprivrednog gazdinstva ima status lica koje samostalno obavlja delatnost prema zakonu kojim se uređuje porez na dohodak građana) i kao i u članu18, stav 1 Zakona (ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta). Ipak, ove odredbe nisu bile predmet ocene Ustavnog suda, te za sada ostaju neizmenjene i na snazi. Dakle, poslednja Odluka Ustavnog suda odnosi se isključivo na zaposlene porodilje.
Instrukcije za postupanje uprave
U kratkom roku po objavljivanju Odluke Ustavnog suda, dana 22.02.2024. godine Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju izdalo je Instrukciju o postupanju opštinskih – gradskih uprava u primeni i sprovođenju Odluke Ustavnog suda. U instrukciji je precizirano da će gradske-opštinske uprave po službenoj dužnosti preispitati sva rešenja kojima je odlučeno o pravu na naknadu zarade, a koja nisu konačna i pravnosnažna.
Važni rokovi za korisnike naknade
U skladu sa odredbama Zakona o Ustavnom sudu, data je mogućnost podnošenja Zahteva za izmenu pojedinačnog rešenja, koji korisnici na osnovu ove Odluke Ustavnog suda mogu podneti ukoliko im je rešenje o naknadi zarade dostavljeno počev od 19.04.2019. godine, pri čemu sam zahtev mogu podneti najkasnije do 14.08.2024. godine. Zahtev se podnosi organu koji je doneo rešenje o naknadi zarade.
Za dodatna pitanja u vezi za radnim pravom i pravima trudnica i porodilja moguće je kontaktirati naš pravni tim na e-mail adresu: office@mlaw.rs, putem naše kontakt forme ili na broj telefona: 062 334 504.