Raskid Ugovora o poklonu

Raskid ugovora o poklonu

Ugovor o poklonu je ugovor obligacionog prava, koji za razliku od drugih imenovanih ugovora, nije regulisan Zakonom o obligacionim odnosima (dalje: „ZOO“) i iz tog razloga dovodi do dilema kada su u pitanju relevantni propisi kako u opštoj tako i u stručnoj javnosti.

Kako propisi koji regulišu Ugovor o poklonu (zaključenje, dejstva, prava i obaveze) nisu ušli u odredbe ZOO, pa ni neki drugi noviji propis, na isti se imaju primeniti odredbe Srpskog građanskog zakonika Kraljevine Srbije (dalje: „SGZ“), a na osnovu člana 4. Zakona o nevažnosti pravnih propisa donetih pre 6. aprila 1941. godine i za vreme neprijateljske okupacije.

Paragraf 561. SGZ-a predviđa da je poklon dobročin i jednostrani ugovor kojim lice daje nešto drugom licu bez naknade. Poklon je zato imenovani, formalni, jednostrano obavezan i dobročin ugovor, a njegovi bitni elementi su predmet poklona i namera darežljivosti.

Šta može biti predmet poklona?

Predmet poklona mogu biti stvari (kako pokretne ili tako i nepokretne). Osvim toga može biti i neko imovinsko pravo ili bilo čak kakva imovinska korist. Predmet ugovora mora biti moguć, dopušten, određen, odnosno odrediv, jer bi u suprotnom ugovor o poklonu bio ništav.

Opoziv poklona

Odredbe SGZ-a takođe regulišu i situacije opoziva poklona.

Tako do opoziva poklona prema paragrafima SGZ-a su može doći u sledećim situacijama:

1. a) ako poklonodavac tako osiromaši, da nema dovoljno sredstava za život;
2. b) ako poklonoprimac pokaže veliku neblagodarnost prema poklonodavcu (zbog grube neblagodarnosti ili nezahvalnosti poklonoprimca).

Da li je došlo do grube neblagodarnosti ili nezahvalnosti poklonoprimca ceniće sud u svakom pojedinačnom slučaju, ali će se smatrati da su ostvareni uslovi za opoziv ukoliko poklonoprimac sa umišljajem nanese povredu životu, telu, časti, slobodi ili imovini poklonodavca. Neblagodarnost ili iskazana nezahvalnost se utvrđuje upoređivanjem ponašanja poklonoprimca prema poklonodavcu sa standardima i shvatanjima društvene sredine u kojima se oni nalaze. Dakle, važno je napomenuti da neće svaka neblagodarnost ili nezahvalnost koja potiče od strane poklonoprimca prema poklonodavcu predstavljati razlog za opoziv ugovora o poklonu.

Porodična svađa kao razlog za raskid ugovora o poklonu

Česta su pitanja klijenata nakon ozbiljnijih porodičnih neslaganja i svađa oko nekih uverenja i pogleda na život, da li po osnovu svađe i razmimoilaženja mišljenja može da dođe do opoziva ugovora o poklonu. Porodične nesuglasice i neslaganja nisu pravno relevantni za opoziv poklona.

Primer iz prakse: raskid ugovora o poklonu zbog narušenih odnosa između poklonodavca i supruge poklonoprimca

Podrazumeva se da su razlozi za opoziv ugovora o poklonu vezani isključivo za odnos između poklonodavca i poklonoprimca. Ipak, javljaju se pitanja nakon smrti poklonoprimca, da li se očekivanja zahvalnosti i blagodarnosti prenose na naslednike poklonoprimca. Jedna od najčešćih nedoumica sa kojim se klijenti javljaju advokatima radi pravnog saveta odnosi se na sledeću situaciju:

Ugovorom o poklonu poklonoprimac je dobio nepokretnost i uknjižio se u katastarskim knjigama. Nakon smrti poklonoprimca za naslednika je oglašena njegova supruga, a odnosi između poklonodavca i supruge pokojnog poklonoprimca su znatno narušeni. Pitanje glasi: da li poklonodavac može da tuži suprugu poklonoprimca, radi raskida ili poništaja ugovora o poklonu?

Odgovor je veoma jednostavan. S obzirom da su razlozi za opoziv ugovora o poklonu vezani isključivo za odnos između poklonodavca i poklonoprimca, a da poklonoprimac preminuo, isključena je mogućnost opoziva poklona. Poremećeni odnosi između poklonodavca i supruge poklonoprimca su irelevantni, jer je supruga poklonoprimca postala vlasnik na nekretnini koja je bila predmet ugovora o poklonu po osnovu nasleđa iza svog pokojnog supruga.