Šta je Apostil, kako se izdaje i kada je neophodan?

Šta je Apostil pečat?

Apostil je pečat kojim se vrši overa ili legalizacija javnih isprava koje se koriste u međunarodnom pravnom prometu, da bi javne ili privatne isprave (sačinjene na teritoriji jedne države) mogle da se upotrebe na teritoriji druge države, sa dokaznom snagom koju imaju i javne isprave tih drugih država. Apostil se pored ostalog primenjuje i za overu potpisa na privatnim ispravama, ali se time potvrđuje verodostojnost pečata i potpisa službenog lica koji se nalazi na ispravi (dokumentu), ali ne i sadržaj isprave.

Apostil pečat je uveden 1961. godine, potpisivanjem Haške konvencije o ukidanju potrebe legalizacije stranih javnih isprava. Uveden je od strane država potpisnica Konvencije, među kojima je i Srbija. To dalje znači da se može izdati i da će biti priznat samo u državama potpisnicama ove Konvencije.

Često je postavljeno pitanje da li i na koju vrstu dokumenata može da se stavi ovaj pečat. Odgovor leži u nastavku.

Šta je javna isprava?

Javne isprave su pismena koja izdaju nadležni organi o činjenicama o kojima vode službenu evidenciju. Izdaju se u propisanoj formi i sadrže potpis ovlašćenog lica i otisak pečata organa koji ih izdaje. Pod javnim ispravama podrazumevaju se: izvodi iz matičnih knjiga, uverenja, diplome, presude, potvrde državnih organa, svedočanstva itd. Na sve javne isprave je moguće pribaviti apostil pečat.

Šta je privatna isprava?

Privatne isprave su svojeručno potpisana pismena saopštenja izdavaoca isprave. Pod privatnim ispravama se podrazumevaju: izjave, punomoćja, saglasnosti, svojeručni testament i dr. Kada nadležni organ overe (notar) overi privatnu ispravu, ona dobija elemente javne isprave, te može na nju takođe da se pribavi Apostil pečat.

Svrha Apostil pečata je pojednostavljenje legalizacije isprava radi korišćenja u inostranstvu.

Postoje dve vrste međunarodnih ugovora kojima se regulišu pitanja legalizacije. To su bilateralni ugovori o pravnoj pomoći i multilateralni međunarodni ugovori (međunarodne konvencije) među kojima je i Haška konvencija.

U Republici Srbiji je upotreba javnih, a nekada i privatnih isprava u međunarodnom prometu, uglavnom regulisana bilateralnim ugovorima o pravnoj pomoći.

Republika Srbija je sklopila niz bilateralnih ugovora putem kojih je ukinuta legalizacija. To dalje znači da će isprave iz ovih zemalja biti priznate u Srbiji čak bez Apostil pečata, odnosno da će isprave izdate u Srbiji moći da se koriste bez Apostil pečata u tim zemljama. To su ugovori o pravnoj pomoći zaključeni sa:

– Alžirom,

– Austrijom,

– Belgijom,

– Belorusijom,

– Bosnom i Hercegovinom,

– Bugarskom,

– Grčkom,

– Irakom,

– Italijom,

– Kiprom,

– Mađarskom,

– Makedonijom,

– Mongolijom,

– Crnom Gorom,

– Ukrajinom,

– Slovenijom,

– Poljskom,

– Rumunijom,

– Rusijom,

– Francuskom,

– Hrvatskom,

– Češkom i

– Slovačkom.

Ukoliko Republika Srbija sa nekom državom nema potpisan međunarodni, bilateralni ili multilateralni ugovor, u odnosu sa tom zemljom primeniće se domaći propisi o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu. Pitanje legalizacije isprava u međunarodnom prometu regulisano je Zakonom o legalizaciji isprava u međunarodnom prometu. Zakonom je propisana tzv. puna legalizacija, što predstavlja dosta komplikovaniju i zahtevniju proceduru od pribavljanja Apostil pečata.

U Republici Srbiji za izdavanje Apostil pečata nadležan je osnovni sud.

Za razjašnjenje u svakoj konkretnoj situaciji da li je predviđena puna legalizacija, overa Apostil pečatom ili je legalizacija ukinuta sporazumom, advokate iz Advokatske kancelarije Momčilović možete kontaktirati putem naše kontakt forme ili na e-mail: office@mlaw.rs