Zakon o digitalnoj imovini je danas stupio na snagu

Nije česta situacija da je Republika Srbija, jedna od prvih zemalja u svetu kada je u pitanju donošenje regulativnog okvira u određenoj oblasti. Danas, stupanjem na snagu Zakona o digitalnoj imovini („Sl. glasnik RS“, br. 153/2020, dalje: „Zakon“), naša zemlja se uvrstila među prve zemlje koje su propisima uredile oblast digitalne imovine, što predstavlja odličnu podlogu za ulaganja, sigurnost za investitore i korisnike digitalne imovine, odnosno jasan signal da je Srbija od danas država fintech-a.

Donošenje ovog Zakona je bio neophodan sled praćenja razvoja IT tehnologija, čestih inovacijam i promena u modernom digitalnom svetu. Od danas su mnogobrojnim alternativnim izvorima finansiranja otvorena vrata i kod nas i to kroz jedan regulisan postupak. Zakonom o digitalnoj imovini omogućava se finansiranje pomoću investicionih tokena, unapređuje se i razvija tržište kapitala korišćenjem digitalne tehnologije i jača se okvir za borbu protiv zloupotreba na tržištu digitalne imovine, ali i pranja novca i finansiranja terorizma.

Virtuelna imovina

Virtuelna imovina, kako je u Zakonu nazvala, predstavlja digitalni zapis vrednosti koji se može digitalno kupovati, prodavati, razmenjivati ili prenositi i koji se može koristiti kao sredstvo razmene ili u svrhu ulaganja, pri čemu digitalna imovina ne uključuje digitalne zapise valuta koje su zakonsko sredstvo plaćanja i drugu finansijsku imovinu koja je uređena drugim zakonima, osim kada je drugačije uređeno ovim Zakonom.

Šta je uređeno ovim zakonom?

1) Izdavanje digitalne imovine i sekundarno trgovanje digitalnom imovinom u Republici Srbiji;

2) pružanje usluga povezanih s digitalnom imovinom;

3) založno i fiducijarno pravo na digitalnoj imovini;

4) nadležnost Komisije za hartije od vrednosti i Narodne banke Srbije i

5) nadzor nad primenom ovog zakona.

Postoje i situacije, odnosno transakcije koje su isključene od primene ovih propisa. Evo o čemu je reč:

• Odredbe ovog zakona ne primenjuju se na transakcije s digitalnom imovinom ako se te transakcije vrše isključivo u okviru ograničene mreže lica koja prihvataju tu digitalnu imovinu (npr. korišćenje digitalne imovine za određene proizvode ili usluge, kao oblika lojalnosti ili nagrade, bez mogućnosti njenog prenosa ili prodaje).

• Sticanje digitalne imovine učestvovanjem u pružanju usluge računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu (tzv. rudarenje digitalne imovine) je dozvoljeno, a na sticaoce se, prilikom tog sticanja, ne primenjuju odredbe ovog zakona.

• Digitalnom imovinom koju su stekli na način iz tačke iznad imaoci te imovine mogu slobodno raspolagati bilo korišćenjem usluga pružalaca usluga povezanih s digitalnom imovinom, u kom slučaju se na te imaoce primenjuju odredbe ovog Zakona koje se odnose na korisnike digitalne imovine, bilo obavljanjem transakcija na OTC tržištu.

• Na izdavanje elektronskog novca i pružanje usluga povezanih sa elektronskim novcem ne primenjuju se odredbe ovog Zakona, već odredbe zakona kojim se uređuju pružanje platnih usluga i izdavanje elektronskog novca.

Naši advokati će nastaviti da se bave ovom temom i analizom novih obaveza za fizička i pravna lica koje nas uskoro očekuju.