Zaštita poslovnog imena privrednog društva
Radi jasne identifikacije u poslovnom svetu svako privredno društvo mora od momenta svog osnovanja da poseduje poslovno ime (naziv). Neretko se dešava da osnivači i pre nego što osnuju preduzeće rezervišu poslovno ime, kako neko brži ne bi pobedio u trci za ime, odnosno za ceo brend.
Ovom izuzetno bitnom temom bavimo se u ovom tekstu i to u pogledu propisa koje poslovno ime mora da ispoštuje, sa kojim ograničenjima osnivači moraju da računaju, ali ćemo navesti i mehanizme pravne zaštite ukoliko dođe do zloupotrebe od strane trećih lica.
Poslovno ime preduzeća u Srbiji je regulisano Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 – dr. zakon, 5/2015, 44/2018, 95/2018 i 91/2019- dalje: „ZPD“) i predviđa da privredno društvo posluje i učestvuje u pravnom prometu pod poslovnim imenom koje je registrovalo u Agenciji za privredne registre. Naziv privrednog društva predstavlja način njegove identifikacije, ali i individualizacije u složenom pravnom i poslovnom svetu.
Poslovno ime obavezno sadrži:
- naziv,
- pravnu formu i
- mesto u kome je sedište društva.
Naziv je karakteristični deo poslovnog imena po kome se to društvo razlikuje od drugih društava (na primer: Bosch, Simpo…).
Pravna forma se u poslovnom imenu označava na sledeći način:
1) za ortačko društvo: „ortačko društvo“ ili skraćenicom „o.d.“ ili „od“.
2) za komanditno društvo: „komanditno društvo“ ili skraćenicom „k.d.“ ili „kd“.
3) za društvo s ograničenom odgovornošću: „društvo s ograničenom odgovornošću“ ili skraćenicom „d.o.o.“ ili „doo“.
4) za akcionarsko društvo: „akcionarsko društvo“ ili skraćenicom „a.d.“ ili „ad“.
Mesto u kome je sedište društva je naziv grada (Beograd, Pančevo, Niš…)
Osim obih obaveznih elemenata poslovno ime može da sadrži i dodatne elemente, pa se osnivači najčešće odlučuju da deo poslovnog imena bude i delatnost društva.
Međutim, firme najčešće pred ostalim privrednim subjektima u poslovanju istupaju samo sa nazivom ili sa skraćenim poslovnim imenom.
Ukoliko je privredno društvo u postupku likvidacije, prinudne likvidacije ili stečaja, tada se uz poslovno ime dodaje i oznaka “u likvidaciji”, “u prinudnoj likvidaciji”, ili “u stečaju”.
Šta je skraćeno poslovno ime?
Društvo može u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i skraćeno poslovno ime, pod istim uslovima pod kojima koristi poslovno ime.
Skraćeno poslovno ime obavezno sadrži naziv i pravnu formu i registruje se u Agenciji za privredne registre.
Ako se naziv, odnosno dodatni opis predmeta poslovanja u nazivu, sastoji iz više reči, skraćeno poslovno ime može da sadrži akronime reči iz naziva i opisa predmeta poslovanja tako da ti akronimi ne smeju biti istovetni nazivu drugog društva niti izazivati zabludu o identitetu sa drugim društvom.
Poslovno ime na srpskom ili nekom stranom jeziku
Načelno poslovno ime društva treba da bude na srpskom jeziku, bilo na ćiriličkom ili na latiničkom pismu.
Ipak ZPD predviđa da naziv društva može biti na stranom jeziku ili može da sadrži pojedine strane reči ili karaktere, na latiničkom pismu engleskog jezika, kao i arapske ili rimske brojeve.
Društvo može u poslovanju koristiti i prevod poslovnog imena ili prevod skraćenog poslovnog imena na jeziku nacionalne manjine ili stranom jeziku i tada se taj naziv ne prevodi, ali se obavezno registruje.
Ograničenja u pogledu izbora poslovnog imena
Poslovno ime društva ne može biti takvo da:
1) vređa javni moral;
2) može izazvati zabludu u pogledu pravne forme društva;
3) može izazvati zabludu u pogledu pretežne delatnosti društva.
Poslovno ime koje ne ispunjava ova tri uslova neće moći da se registruje u registru privrednih subjekata prilikom osnivanja ili izmene.
U slučaju da poslovno ime firme vređa javni moral republički javni pravobranilac može tužbom nadležnom sudu protiv društva koje vrši tu povredu zahtevati promenu naziva društva prekršioca. Presudu kojom se nalaže promena naziva društva sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije, te organima upravljanja ne ostavlja pravo da se ogluše na ovu presudu, jer će u suprotnom Agencija za privredne registre po službenoj dužnosti pokrenuti postupak prinudne likvidacije društva.
Poslovno ime društva može da sadrži reč „Srbija“, reč koja predstavlja naziv teritorijalne jedinice ili autonomne pokrajine Republike Srbije, izvedenice ovih reči, uključujući i sve oblike koji asociraju na te reči, kao i međunarodno priznatu troslovnu oznaku Republike Srbije „SRB“, samo uz prethodnu saglasnost nadležnog organa, u skladu sa zakonom.
Poslovno ime društva može da sadrži naziv strane države ili međunarodne organizacije, ali takođe samo uz saglasnost nadležnog organa te države ili međunarodne organizacije.
Poslovno ime društva može da sadrži lično ime fizičkog lica uz njegovu saglasnost, a ako je to lice umrlo uz saglasnost njegovih zakonskih naslednika.
Zaštita naziva društva
Glavno pravilo glasi: Naziv društva ne sme biti istovetan nazivu drugog društva i mora se razlikovati od naziva drugog društva tako da ne izaziva zabludu o identitetu sa drugim društvom.
U slučaju povrede ovog pravila zainteresovano lice može tužbom protiv društva koje vrši tu povredu zahtevati:
1) promenu naziva društva prekršioca i/ili
2) naknadu nastale štete.
a sve u roku od tri godine od dana registracije naziva društva prekršioca.
Presudu kojom se nalaže promena naziva društva prekršioca sud po pravnosnažnosti dostavlja registru privrednih subjekata radi registracije. Ako društvo prekršilac u roku od 30 dana od pravnosnažnosti presude ne izvrši promenu naziva, registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije društva prekršioca.
Ove odredbe i rokovi ipak ne ograničavaju prava zainteresovanog lica po osnovu propisa o nelojalnoj konkurenciji i propisa o zaštiti intelektualne svojine.
Osim ovih vrsta zaštite, privredni subjekt svoje poslovno ime može da štiti i u krivičnom postupku, jer Krivični zakonik predviđa da zloupotreba poslovnog imena predstavlja i krivično delo za koje je zaprećena novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.