Objavljivanje fotografija i snimaka bez saglasnosti – koja prava postoje?

Objavljivanje fotografija i snimaka bez saglasnosti – koja prava postoje?

Objavljivanje fotografije ili video-snimka bez saglasnosti osobe koja se na njima nalazi može predstavljati povredu prava na privatnost, čast, ugled i dostojanstvo. U praksi se ovakve situacije najčešće javljaju u medijima, na internet portalima, društvenim mrežama, ali i u drugim javno dostupnim publikacijama.

Srpsko pravo poznaje različite oblike zaštite ličnih prava kada je nečiji lik ili snimak objavljen bez odgovarajućeg pravnog osnova. Međutim, nije svako objavljivanje automatski protivpravno. Prilikom ocene konkretnog slučaja uzimaju se u obzir brojne okolnosti, uključujući način nastanka fotografije, mesto na kojem je snimak načinjen, postojanje javnog interesa, kao i status osobe na koju se objava odnosi. Posebno osetljiva pitanja javljaju se kada su u pitanju maloletna lica, privatni događaji, zdravstveni podaci, porodični odnosi ili sadržaji koji mogu dovesti do povrede ugleda i dostojanstva pojedinca.

Koji propisi se primenjuju i šta garantuju?

Pravna zaštita u slučajevima objavljivanja fotografija i snimaka bez saglasnosti zasniva se prvenstveno na odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, kao i na ustavnim garancijama prava na privatnost, dostojanstvo i zaštitu ličnih podataka. U zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, mogu biti relevantni i drugi propisi koji uređuju zaštitu ličnih prava i naknadu štete.

1. Zakon o javnom informisanju i medijima

Ovaj zakon je najrelevantniji jer direktno uređuje obaveze medija i prava pojedinaca u kontekstu objavljivanja informacija, uključujući fotografije i snimke.

• Zabrana objavljivanja bez pristanka (osnovno pravilo): Ključna odredba je Član 91. koji izričito zabranjuje objavljivanje informacije iz privatnog života, zapisa lika (fotografija, video) i zapisa glasa bez pristanka lica na koje se odnose, ako se na osnovu objave može zaključiti o kom licu je reč. Ovo pravilo se odnosi na sve situacije, bez obzira da li je snimak nastao na javnom mestu ili u privatnom prostoru i da li je situacija kompromitujuća ili ne.
• Izuzetak od pravila – javni interes: Član 93. uvodi važan izuzetak. Dozvoljava objavljivanje bez pristanka ako „interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje“. Zakon navodi primere kada se smatra da javni interes preteže, kao što je slučaj kada se informacija odnosi na nosioca javne ili političke funkcije ili ako je lice svojim ponašanjem privuklo pažnju javnosti. Za privatnu osobu koja nije dala povoda za medijsku pažnju, ovaj izuzetak se teže može primeniti.
• Zaštita dostojanstva, časti i ugleda: Član 90. štiti dostojanstvo ličnosti (čast, ugled) i zabranjuje objavljivanje informacija kojima se lice prikazuje u lažnom svetlu. Ovo je posebno relevantno kada je fotografija ili snimak praćen nepovoljnim tekstualnim sadržajem ili prikazuje osobu u kompromitujućoj, ponižavajućoj ili uvredljivoj situaciji.
• Pretpostavka nevinosti: Ako prateći tekstualni sadržaj implicira krivicu za neko delo, Član 84. zabranjuje označavanje lica kao izvršioca krivičnog dela pre pravnosnažne sudske odluke.
• Pravna zaštita: Zakon pruža širok spektar pravnih sredstava:
  • Pravo na odgovor i ispravku: Lica mogu zahtevati objavljivanje odgovora (Član 94.) ili ispravke (Član 95.) ako je informacija neistinita, nepotpuna ili netačno preneta.
  • Tužba za zaštitu prava ličnosti: Član 112. omogućava podnošenje tužbe protiv glavnog urednika radi utvrđivanja povrede prava, zabrane ponovnog objavljivanja i uklanjanja ili uništenja objavljenog zapisa.
  • Naknada štete: Lice koje pretrpi štetu zbog objavljivanja zabranjene informacije ima pravo na naknadu materijalne i nematerijalne štete (Član 123.). Odgovornost snose novinar i glavni urednik ako se dokaže njihova krivica (Član 124.), dok izdavač odgovara bez obzira na krivicu (objektivna odgovornost) (Član 125.). Svi odgovaraju solidarno (Član 126.).
  • Naknada na ime ostvarene dobiti: Član 130. daje pravo povređenom licu da tužbom zahteva deo dobiti koju je izdavač ostvario objavljivanjem spornog sadržaja.

2. Krivični zakonik

Krivični zakonik pruža krivičnopravnu zaštitu i definiše dela koja se mogu izvršiti neovlašćenim snimanjem i objavljivanjem.

• Neovlašćeno fotografisanje: Član 144. inkriminiše samo neovlašćeno sačinjavanje fotografskog, video ili drugog snimka nekog lica čime se „osetno zadire u njegov lični život“. Takođe, kažnjivo je i prikazivanje takvog snimka trećem licu. Ovo delo je relevantno za situacije snimanja u privatnom prostoru ili u okolnostima gde postoji očekivanje privatnosti.
• Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka: Član 145. je direktno primenjiv jer inkriminiše objavljivanje fotografije ili snimka ličnog karaktera bez pristanka lica na snimku, ukoliko se time „osetno zadire u lični život tog lica“. Ovo krivično delo obuhvata sve medije (televiziju, internet, štampu).
• Iznošenje ličnih i porodičnih prilika: Član 172. se odnosi na prateći tekstualni sadržaj. Kažnjivo je iznošenje ili pronošenje nečega iz ličnog ili porodičnog života što može škoditi časti ili ugledu. Kazna je stroža ako je delo učinjeno putem medija (stav 2). Novinar se može osloboditi odgovornosti ako dokaže istinitost tvrdnje i postojanje opravdanog interesa (stav 4).
• Odgovornost urednika: Član 38. reguliše odgovornost u medijima, gde se po pravilu kao izvršilac smatra autor informacije, ali pod određenim uslovima (nepoznat autor, objava bez saglasnosti autora) odgovara odgovorni urednik.

3. Zakon o obligacionim odnosima

Ovaj zakon postavlja opšti okvir za zaštitu prava ličnosti i naknadu štete u građanskom postupku.

• Pravo na zaštitu prava ličnosti: Član 157. daje svakome pravo da od suda zahteva prestanak radnje kojom se povređuje integritet ljudske ličnosti, ličnog i porodičnog života. Sud može narediti prestanak radnje pod pretnjom plaćanja novčanog iznosa.
• Satisfakcija (nematerijalna šteta): U slučaju povrede prava ličnosti, sud može, na trošak štetnika, narediti objavljivanje presude ili ispravke, ili da štetnik povuče izjavu kojom je povreda učinjena (Član 199.). Iako konkretni članovi o novčanoj naknadi nematerijalne štete nisu navedeni, ovaj zakon je osnov za takve tužbene zahteve, što je i potvrđeno u Zakonu o javnom informisanju i medijima.

4. Ustav Republike Srbije

Ustav pruža najvišu pravnu zaštitu i predstavlja temelj za sve niže pravne akte.

• Zaštita podataka o ličnosti: Član 42. garantuje zaštitu podataka o ličnosti i izričito navodi da je zabranjena i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni. Snimanje lica u privatnoj situaciji i naknadno objavljivanje u mediju bez saglasnosti predstavlja klasičan primer upotrebe podataka izvan svrhe, što je protivustavno.

5. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti

Ovaj zakon je veoma relevantan jer fotografiju i snimak lika tretira kao „podatak o ličnosti“.

• Obrada podataka: Svako objavljivanje fotografije ili snimka predstavlja „obradu“ podataka o ličnosti. Prema ovom zakonu, obrada je zakonita samo ako postoji valjan pravni osnov, od kojih je najčešći pristanak lica na koje se podaci odnose.
• Pravna sredstva: Lice čija su prava povređena ima pravo na sudsku zaštitu (Član 84.), kojom može tražiti brisanje podataka (uklanjanje fotografije/snimka sa portala) ili prekid dalje obrade. Ovo je još jedan pravni put za zaštitu, paralelan sa onim iz Zakona o javnom informisanju i medijima.

6. Zakon o elektronskim medijima

Ovaj zakon se specifično odnosi na televiziju, radio i audio-vizuelne usluge na zahtev. Njegove odredbe dopunjuju opšti režim Zakona o javnom informisanju i medijima.

• Zaštita dostojanstva ličnosti: Član 70. obavezuje pružaoce medijskih usluga da poštuju ljudska prava i dostojanstvo ličnosti i zabranjuje prikazivanje ponižavajućeg postupanja. Ovo je direktno relevantno za slučajeve objavljivanja snimaka u ponižavajućoj ili uvredljivoj situaciji.
• Zabrana podsticanja diskriminacije i mržnje: Član 71. i Član 40. zabranjuju objavljivanje sadržaja kojim se podstiče mržnja ili diskriminacija, što može biti relevantno u zavisnosti od pratećeg tekstualnog sadržaja.

7. Zakon o parničnom postupku

Ovaj zakon je proceduralne prirode i uređuje način na koji se ostvaruje sudska zaštita.

• Tužba za utvrđenje: Član 194. je relevantan jer omogućava podnošenje tužbe kojom se traži samo da sud utvrdi da je došlo do povrede prava ličnosti. Ovo je korisno čak i kada se ne traži naknada štete, već samo sudska potvrda da je nečije pravo povređeno.

8. Zakon o privatnom obezbeđenju

Ovaj zakon je najmanje relevantan za samo pitanje medijskog objavljivanja, ali može biti značajan ukoliko je sporni snimak potekao sa sistema video nadzora koji je postavila firma za privatno obezbeđenje.

• Ograničena upotreba snimaka: Zakon propisuje da se tehnička sredstva (kamere) ne smeju koristiti na način kojim se narušava privatnost (Član 31.). Ističe se obaveza čuvanja snimaka i njihovog stavljanja na uvid samo ovlašćenom policijskom službeniku, a ne medijima (Član 32.). Podaci prikupljeni na ovaj način ne smeju se ustupati trećim licima (Član 68.). Objavljivanje takvog snimka u medijima bi predstavljalo kršenje ovih odredbi od strane onoga ko je snimak ustupio.

Lice koje smatra da su njegova prava povređena može, u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, raspolagati različitim pravnim sredstvima zaštite. Zbog toga je važno pravovremeno reagovati i utvrditi koje mogućnosti postoje prema važećim propisima.

Šta je moguće uraditi? 

Objavljivanje fotografije ili snimka privatne osobe bez njene saglasnosti u medijima je, po pravilu, zabranjeno. Ovo osnovno pravilo proističe iz više zakona i potvrđeno je doslednom sudskom praksom.

Osnov zaštite leži u Zakonu o javnom informisanju i medijima, konkretno u Članu 91., koji izričito zabranjuje objavljivanje zapisa lika (fotografije, videa) bez pristanka lica koje se na njemu nalazi, ako se može zaključiti o kome je reč. Ovo pravilo je dodatno potvrđeno i Pravilnikom o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga. Fotografija i snimak se takođe smatraju podacima o ličnosti, pa njihovo neovlašćeno objavljivanje predstavlja i kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ustavom zagarantovanog prava na zaštitu podataka o ličnosti (Član 42. Ustava).

Izuzetak: Pretežni javni interes

Iako je zabrana pravilo, postoji izuzetak. Član 93. Zakona o javnom informisanju i medijima dozvoljava objavljivanje bez pristanka ukoliko interes javnosti da se upozna sa informacijom preteže nad interesom lica da se objavljivanje spreči. Međutim, kada je reč o privatnoj osobi koja svojim ponašanjem nije privukla pažnju javnosti, ovaj izuzetak se tumači veoma usko.

• Sudska praksa je ključna u ovom pogledu: U više navrata, kao u presudi APELACIONI SUD U BEOGRADU Gž3 414/21, sudovi su zauzeli jasan stav da interes privatnog lica da sačuva svoju privatnost po pravilu preteže nad interesom javnosti da se informiše o njegovom životu. Teret dokazivanja postojanja pretežnog javnog interesa je na mediju koji je sadržaj objavio.

Uticaj okolnosti na povredu prava

1. Kompromitujuća/ponižavajuća situacija vs. neutralna situacija:
   • Samo objavljivanje fotografije bez pristanka predstavlja povredu prava na privatan život i lični zapis, bez obzira da li je situacija neutralna. Sudska praksa, poput presude Apelacioni sud u Beogradu Gž3 18/21, jasno razdvaja povredu prava na privatnost (samim objavljivanjem slike) od povrede časti i ugleda (sadržajem slike ili teksta).
   • Ako fotografija ili snimak prikazuju osobu u kompromitujućoj, ponižavajućoj ili uvredljivoj situaciji, dolazi do povrede dodatnih prava ličnosti. Pored prava na privatnost, vređaju se i dostojanstvo, čast i ugled, što je zaštićeno Članom 90. Zakona o javnom informisanju i medijima i Članom 26. Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga. U ovakvim slučajevima, povreda je teža, što utiče i na visinu eventualne naknade štete.
2. Nepovoljan vs. neutralan tekstualni sadržaj:
   • Neutralan/informativan tekst ne čini objavljivanje fotografije zakonitim ako za to ne postoji pristanak ili pretežni javni interes.
   • Ukoliko je uz fotografiju objavljen nepovoljan, neistinit ili uvredljiv tekstualni sadržaj, to predstavlja poseban osnov za odgovornost. Takvim postupanjem može se izvršiti povreda časti i ugleda, a u određenim okolnostima može predstavljati i krivično delo Iznošenje ličnih i porodičnih prilika (Član 172. Krivičnog zakonika).
3. Javno mesto vs. privatni prostor:
   • Za čin objavljivanja u medijima, ključan je nedostatak pristanka, a ne mesto na kojem je snimak nastao. Zakon o javnom informisanju i medijima ne pravi razliku po tom osnovu.
   • Međutim, mesto nastanka snimka je od presudnog značaja za krivičnopravnu zaštitu. Krivični zakonik inkriminiše neovlašćeno sačinjavanje snimka kojim se „osetno zadire u lični život“ (Član 144.), što se primarno odnosi na snimanje u privatnom prostoru ili u situacijama gde postoji opravdano očekivanje privatnosti.

Koja su konkretna prava i mehanizmi zaštite?

Privatna osoba čije je pravo povređeno ima na raspolaganju širok spektar pravnih sredstava, kako u građanskom, tako i u krivičnom postupku.

Građanskopravna zaštita:

Lice može podneti tužbu sudu i zahtevati:

• Uklanjanje spornog sadržaja: Da sud naloži mediju da ukloni fotografiju ili snimak sa internet portala ili društvenih mreža. Ovo pravo je dosledno potvrđeno u sudskoj praksi (APELACIONI SUD U BEOGRADU Gž3 414/21, APELACIONI SUD U BEOGRADU Gž3 106/22).
• Zabranu ponovnog objavljivanja: Da sud zabrani mediju da ubuduće objavljuje sporni sadržaj, često pod pretnjom plaćanja sudskih penala (Član 157. Zakona o obligacionim odnosima).
• Naknadu nematerijalne štete: Isplatu novčanog iznosa za pretrpljene duševne bolove zbog povrede prava na privatnost, prava na lični zapis (lik), časti i ugleda. Sudska praksa potvrđuje da jedna objava može istovremeno povrediti više prava ličnosti (APELACIONI SUD U BEOGRADU Gž3 96/23).
• Objavljivanje presude: Da sud naloži mediju da o svom trošku objavi presudu kojom je utvrđena povreda prava (Član 199. Zakona o obligacionim odnosima).
• Pravo na odgovor i ispravku: Pre pokretanja tužbe, lice može od medija zahtevati objavljivanje odgovora (Član 94. ZJIM) ili ispravke (Član 95. ZJIM).

Krivičnopravna zaštita:

U zavisnosti od okolnosti, postupanje medija može predstavljati i krivično delo za koje se goni po privatnoj tužbi:

• Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka (Član 145. Krivičnog zakonika): Direktno se odnosi na objavljivanje snimka ličnog karaktera bez pristanka, ukoliko se time osetno zadire u lični život.
• Neovlašćeno fotografisanje (Član 144. Krivičnog zakonika): Odnosi se na sam čin neovlašćenog snimanja lica u privatnim okolnostima.

Protiv koga se pokreće postupak?

Za štetu nastalu objavljivanjem informacije odgovaraju novinar, odgovorni urednik i izdavač, i to solidarno (Član 126. ZJIM). To znači da oštećeno lice može tužbom obuhvatiti sve njih i zahtevati ispunjenje obaveze od bilo koga od njih. Sudska praksa, kao što je presuda APELACIONI SUD U BEOGRADU Gž3 468/22, dosledno potvrđuje ovu solidarnu odgovornost.

Svaki slučaj objavljivanja fotografije ili snimka zahteva pojedinačnu pravnu analizu, jer odgovor na pitanje da li postoji povreda prava zavisi od konkretnih činjenica i okolnosti pod kojima je objava izvršena. Kontakt podaci našeg tima su: office@mlaw.rs, odnosno preko naše kontakt forme.