Kada kontrolni član odgovara za dugove privrednog društva nakon prinudne likvidacije?

Kada kontrolni član odgovara za dugove privrednog društva nakon prinudne likvidacije?

Osnivanje privrednog društva najčešće podrazumeva ograničenu odgovornost njegovih članova za obaveze društva. Upravo zbog toga mnogi smatraju da se brisanjem društva iz registra gase i sve njegove obaveze prema poveriocima. Međutim, to nije uvek slučaj čak ni kada je u pitanju DOO. Zakon o privrednim društvima predviđa situacije u kojima određeni članovi društva mogu odgovarati za dugove i nakon prestanka postojanja privrednog društva.

Poseban značaj ima institut kontrolnog člana privrednog društva, koji pod određenim uslovima može snositi neograničenu i solidarnu odgovornost za obaveze brisanog društva. Ovakvo zakonsko rešenje ima za cilj da spreči zloupotrebu pravne forme privrednih društava i obezbedi efikasniju zaštitu poverilaca.

Ko se smatra kontrolnim članom privrednog društva?

Pojam kontrolnog člana uređen je Zakonom o privrednim društvima u okviru odredaba koje regulišu povezana lica. Kontrolnim članom smatra se lice koje, samostalno ili zajedno sa povezanim licima, ima većinsko učešće u kapitalu, odnosno raspolaže sa više od 50% prava glasa u privrednom društvu. Takav položaj omogućava odlučujući uticaj na donošenje poslovnih odluka i upravljanje društvom.

Ova pravila posebno su značajna kod društava sa ograničenom odgovornošću i akcionarskih društava, gde vlasnička struktura direktno utiče na ostvarivanje upravljačkih prava.

Odgovornost nakon brisanja društva iz registra

Brisanjem privrednog društva iz registra ne prestaju automatski sva prava i obaveze koje su nastale tokom njegovog poslovanja. Prema Zakonu o privrednim društvima, imovina brisanog društva prelazi na njegove članove srazmerno njihovim udelima u kapitalu. Međutim, zakon pravi izuzetak kada je reč o kontrolnom članu.

U tom slučaju kontrolni član može odgovarati neograničeno i solidarno za obaveze društva i nakon njegovog brisanja iz registra. To znači da poverilac može zahtevati ispunjenje celokupne obaveze upravo od kontrolnog člana, bez obzira na to što društvo više ne postoji kao pravni subjekt.

Važno je imati u vidu da se ovakva potraživanja mogu ostvarivati u roku od tri godine od dana brisanja društva iz registra, nakon čega nastupa zastarelost.

Kako se ostvaruje naplata potraživanja?

Mogućnost naplate potraživanja od kontrolnog člana posebno je značajna u izvršnom postupku. Zakon o izvršenju i obezbeđenju omogućava da se izvršenje vodi i protiv lica koje nije označeno kao dužnik u izvršnoj ili verodostojnoj ispravi, ukoliko se odgovarajućim dokazima utvrdi da je obaveza na njega prešla po sili zakona. Kod kontrolnog člana ne radi se o prenosu obaveze na osnovu ugovora ili drugog pravnog posla, već o zakonskom prelazu obaveze, koji nastupa usled posebnih odredaba Zakona o privrednim društvima.

U praksi se mogu javiti dve situacije. Poverilac može pokrenuti novi izvršni postupak protiv kontrolnog člana ili, ukoliko je izvršenje već bilo pokrenuto protiv društva pre njegovog brisanja, zahtevati nastavak ranije započetog postupka.

Na koji način se dokazuje odgovornost kontrolnog člana?

Da bi izvršni postupak mogao biti vođen protiv kontrolnog člana, potrebno je dokazati da su ispunjeni zakonski uslovi za njegovu odgovornost.

Najvažniji dokaz predstavlja dokumentacija iz javnih registara. Kod društava sa ograničenom odgovornošću podaci o članovima društva i njihovim udelima dostupni su u registrima Agencije za privredne registre, dok se kod akcionarskih društava podaci o vlasništvu nad akcijama pribavljaju iz evidencije Centralnog registra hartija od vrednosti. Ovi podaci omogućavaju utvrđivanje da li određeno lice ima većinsko učešće u kapitalu i samim tim status kontrolnog člana. Ukoliko se prelaz obaveza ne može dokazati javnim ili overenim ispravama, moguće je koristiti i pravnosnažne odluke donete u odgovarajućim sudskim ili upravnim postupcima.

Značaj sudske prakse

U prethodnom periodu sudska praksa i postupanje javnih izvršitelja nisu bili u potpunosti ujednačeni. Pojedini izvršni postupci obustavljani su odmah po brisanju privrednog društva iz registra, iako je zakon omogućavao nastavak postupka protiv kontrolnog člana. Takođe, postojala su različita tumačenja u vezi sa dokazima kojima se utvrđuje prelaz obaveza i nadležnošću suda za odlučivanje o pravnim lekovima. Usvajanjem odgovarajućih stavova Vrhovnog suda značajno je doprineto ujednačavanju prakse. Potvrđeno je da izvodi iz relevantnih javnih registara predstavljaju odgovarajuće dokaze za nastavak izvršnog postupka prema kontrolnom članu, čime je povećana pravna sigurnost učesnika u postupku.

Zašto je ovaj institut značajan?

Odgovornost kontrolnog člana predstavlja važan mehanizam zaštite poverilaca, naročito u situacijama kada privredno društvo prestane da postoji, a ne ispuni svoje finansijske obaveze. Istovremeno, ovakvo zakonsko rešenje doprinosi sprečavanju zloupotrebe ograničene odgovornosti kao jednog od osnovnih principa privrednog prava. Time se uspostavlja ravnoteža između zaštite članova društva i prava poverilaca da naplate svoja potraživanja.

Zbog toga je pravilno razumevanje položaja kontrolnog člana od posebnog značaja kako za privredna društva i njihove članove, tako i za poverioce koji nastoje da ostvare svoja potraživanja nakon prestanka postojanja društva.

Za sva dodatna pitanja ili pravne nedoumice u vezi sa ovom temom, naš pravni tim je dostupan putem kontakt forme na našem sajtu ili putem e-mail adrese office@mlaw.rs.