Svetski dan deteta: Prava deteta kroz prizmu prava i prakse
prava deteta
Svetski dan deteta, koji se obeležava 20. novembra, pruža priliku da se podsetimo na značaj zaštite prava dece i njihovog blagostanja. Ovaj dan je posebno važan jer se poklapa sa usvajanjem Konvencije o pravima deteta 1989. godine – najšire prihvaćenog međunarodnog dokumenta o pravima dece.
Konvencija o pravima deteta garantuje svakom detetu pravo na zaštitu, obrazovanje, zdravstvenu negu, kao i pravo na porodični život. Njene odredbe su inspiracija i vodič za pravne sisteme širom sveta u zaštiti prava najmlađih.
U našoj svakodnevnoj praksi, često se susrećemo sa pitanjima u vezi sa pravima deteta, koja obuhvataju širok spektar tema. Dva pitanja koja se najčešće postavljaju roditeljima, ali i pravnicima, odnose se na alimentaciju i pravo deteta na kontakt sa roditeljem sa kojim ne živi.
Alimentacija kao pravo deteta
Jedno od ključnih prava svakog deteta je pravo na finansijsku podršku od strane oba roditelja, bez obzira na njihov bračni status. Alimentacija nije samo obaveza roditelja – ona je pravo deteta koje proizilazi iz potrebe za sigurnim i stabilnim uslovima za rast i razvoj. Evropski sud za ljudska prava (ESLJP) u svojim presudama jasno stavlja akcenat na interes deteta, podvlačeći da države moraju obezbediti efikasne mehanizme za naplatu alimentacije i zaštitu prava deteta na materijalnu sigurnost.
Pravo deteta na kontakt sa roditeljem sa kojim ne živi
Jednako značajno pravo deteta je pravo na održavanje ličnih odnosa sa oba roditelja. ESLJP je u brojnim slučajevima, poput predmeta Kutzner protiv Nemačke, istakao da države imaju obavezu da osiguraju kontakte deteta sa roditeljem sa kojim ne živi, osim u situacijama kada bi takvi kontakti ugrozili dete. Sud naglašava da prekid veze s roditeljem može imati dugotrajne posledice po emocionalni razvoj deteta i da su države dužne da preduzmu sve mere kako bi očuvale ovaj odnos.
Zanimljivosti iz prakse
Evropski sud za ljudska prava u slučaju Niedecken-Lopez protiv Nemačke osudio je državu zbog predugog trajanja postupka vezanog za pravo na kontakt deteta sa ocem. Sud je utvrdio da je neefikasnost pravosudnog sistema dovela do udaljavanja deteta i oca, što je nepovratno narušilo njihov odnos.
Nažalost, slični problemi prisutni su i u našem pravosudnom sistemu, gde često dolazi do odugovlačenja postupaka, posebno kada je u pitanju ostvarivanje prava deteta. Kroz neefikasnost sudstva, neretko dolazi do kršenja osnovnih prava deteta, kao što su pravo na alimentaciju i pravo na kontakt sa roditeljem sa kojim ne živi. U takvim okolnostima, dete može biti lišeno svojih osnovnih prava, što ima dugoročne negativne posledice na njegov emocionalni i psihološki razvoj.