Predlog Zakona o uređivanju tržišta poljoprivrednih proizvoda

Poljoprivredna grana je u našem pravnom sistemu uređena Zakonom o poljoprivredi i ruralnom razvoju („Sl. glasnik RS“, br. 41/2009, 10/2013 – dr. zakon, 101/2016 i 67/2021 – dr. zakon) kao i Zakonom o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju („Sl. glasnik RS“, br. 10/2013, 142/2014, 103/2015 i 101/2016). Ipak ovi propisi ne nude sveobuhvatno uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda, niti nude moderan i inovativan pristup tržištu, što dovodi do nespornog zaključka da ne postoji adekvatan jedinstven zakonodavni okvir za sprovođenje većine mera za uređenje tržišta, kao i da tržišni mehanizmi u Republici Srbiji nisu u skladu sa merama organizacije zajedničkog tržišta u EU. Praktično posmatrano, posledica nedovoljno i neadekvatno uređenog poljoprivrednog tržišta i neinovativna poljoprivredna politika utiču na spor poljoprivredni razvoj u našoj zemlji.

Radi usklađivanja sa mehanizmima u EU, Odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Narodne skupštine Republike Srbije je dana 29. juna 2021. godine prihvatio Predlog Zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda ( dalje: „Predlog Zakona“). Važno je naglasiti da ovaj Predlog Zakona reguliše zahteve uređenja kao i mere uređenja tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Predlog Zakona obuhvata proizvode u sledećim sektorima:

1) žitarice;

2) šećer;

3) suvo krmno bilje;

4) seme;

5) hmelj;

6) voće i povrće;

7) prerađevine od voća i povrća;

8) vino;

9) živo bilje i cveće;

10) duvan;

11) goveđe i teleće meso;

12) mleko i mlečni proizvodi;

13) svinjsko meso;

14) ovčije i kozije meso;

15) jaja;

16) živinsko meso;

17) pčelinji proizvodi;

18) drugi sektori.

Zahtevi uređenja tržišta

Predlog Zakona definiše zahteve koji se odnose na stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište:

1) zahteve za stavljanje poljoprivrednih proizvoda na tržište,

2) posebne zahteve u pojedinim sektorima,

3) zahteve i pravila koji se odnose na proizvođačke organizacije, udruženja proizvođačkih organizacija i međugranske organizacije,

4) prilagođavanje ponude zahtevima tržišta u sektoru vina i

5) ugovorne odnose u pojedinim sektorima.

Novitet: Proizvođačke organizacije

Proizvođačka organizacija osniva se na inicijativu poljoprivrednih proizvođača, sa svrhom objedinjavanja aktivnosti pojedinačnih poljoprivrednih proizvođača u zajedničke aktivnosti, koje imaju za cilj: planiranje proizvodnje i njeno prilagođavanje potražnji, koncentrisanje ponude i stavljanje na tržište proizvoda vlastitih članova, optimizaciju troškova proizvodnje,  stabilizaciju cena proizvoda, podizanje komercijalne vrednosti i promociju proizvoda, kao i sprečavanje kriznih situacija i efikasno upravljanje njima. Plasmanom proizvoda preko proizvođačke organizacije, proizvođači jačaju svoju poziciju na tržištu, obezbeđuju održivost, ekonomičnost i kontinuitet proizvodnje, kao i stabilizaciju i sigurnost cene. Proizvođačima je, svakako u interesu da svoje proizvode plasiraju preko proizvođačke organizacije, jer su ekonomski snažniji pri zajedničkom nastupu na tržištu i imaju jaču pregovaračku poziciju.

Mere uređenja tržišta

Mere uređenja tržišta obuhvataju intervencije na tržištu, i to:

1) javnu intervenciju,

2) podršku privatnom skladištenju i

3) posebne interventne mere.

Javna intervencija predstavlja mehanizam koji obuhvata otkup, skladištenje, odnosno način raspolaganja otkupljenim poljoprivrednim proizvodima. Sprovodi se tokom tržišne godine za žitarice, goveđe i teleće meso (sveže ili rashlađeno), mleka i mlečne proizvode. Javna intervencija se sprovodi kada je tržišna cena navedenih poljoprivrednih proizvoda niža od referentne cene.

Meru podrške privatnom skladištenju je primenjiva kada dođe do pada tržišnih cena ispod referentnog nivoa. Ovu meru, kao i meru javne intervencije, važno je napomenuti da je predviđeno da ih mora doneti Vlada Republike Srbije zbog izuzetno velikog uticaja na budžetska sredstava. Ukupno je šest sektora unutar kojih se u EU za određene proizvode može odobriti podrška privatnom skladištenju i to su isključivo: šećer, maslinovo ulje, goveđe i teleće meso, svinjsko meso, ovčije i kozije meso, kao i mleko i mlečni proizvodi.

Posebne interventne mere odnose se na sprečavanje tržišnih poremećaja zbog primene mera za sprečavanje širenja bolesti životinja, kao i na sprečavanje tržišnih poremećaja koji se mogu direktno pripisati gubitku poverenja potrošača zbog postojanja opasnosti za javno zdravlje ili zdravlje životinja.

Osim ovoga Predlog Zakona predviđa posebnu podršku za poljoprivredne proizvode koja se odnosi na mere podrške poboljšanja prehrambenih navika dece i omladine kao i operativne programe u sektoru voća i povrća, što do sad nije bilo posebno regulisano kod nas, za razliku od propisa u EU.

Obaveza dostavljanja tačnih podataka o sprovođenju mera uređenja tržišta

Svi korisnici  mera uređenja tržišta imaju obavezu dostavljanja tačnih podataka o sprovođenju mera uređenja tržišta. Na taj način se jasno utvrđuje i postojanje odgovornosti potencijalnih korisnika ukoliko koriste neku od mera uređenja tržišta da vrate ona novčana sredstva koja su dobijena na osnovu netačnih podataka, pribavljena suprotno uslovima i odredbama zakona i drugih propisa, kao i ako su dobijena novčana sredstva nenamenski korišćenja.

Da li će Predlog Zakona biti usvojen sa izmenama ili bez njih ostaje nam da vidimo i ispratimo početak primene novih propisa. Advokatska kancelarija Momčilović je posebno specijalizovana za pravo vina i alkoholnih pića i uzima aktivno učešće u pogledu realizacije promena koje slede u oblasti poljoprivredne politike Republike Srbije.