Jača zaštita poslovne tajne i poverljivost podataka u Srbiji

U cilju usklađivanja propisa koji regulišu pravnu zaštitu poslovne tajne u Srbiji sa relevantnim propisima EU 05. juna 2021. godine stupio je na snagu novi Zakon o zaštiti poslovne tajne („Službeni glasnik RS“, br. 53/2021). Ovim zakonom uređuje se pravna zaštita poslovne tajne od nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja.

Šta je poslovna tajna?

Poslovnom tajnom smatraju se informacije koje ispunjavaju sledeće uslove:

(1) predstavljaju tajnu jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija,

(2) imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu,

(3) lice koje ih zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost.

Ko može povrediti poslovnu tajnu i na koji način?

Lice koje je povredilo poslovnu tajnu može biti kako fizičko tako i pravno lice koje je nezakonito pribavilo, koristilo ili otkrilo poslovnu tajnu. Dakle, prema novom Zakonu radnje nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne mogu učiniti i oni subjektiviteti koji nemaju status pravnog lica, recimo udruženja građana ili neke organizacije.

Takođe će se smatrati se da je lice nezakonito koristilo poslovnu tajnu i lice koje proizvodi, nudi ili stavlja u promet (ili u te svrhe uvozi, izvozi ili skladišti) robu kojom je izvršena povreda, ukoliko je znalo ili moralo znati za povredu.

Tužba

Držalac poslovne tajne, odnosno fizičko ili pravno lice pod čijom je zakonitom kontrolom poslovna tajna, može u slučaju njene povrede podneti tužbu zbog povrede poslovne tajne.

Tužbom držalac može zahtevati sledeće:

1) utvrđivanje povrede;

2) prestanak povrede, ili u zavisnosti od slučaja, zabranu korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne;

3) zabranu proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je izvršena povreda, odnosno zabranu uvoza, izvoza ili skladištenja robe kojom je izvršena povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe;

4) određivanje odgovarajućih mera koje se odnose na robu kojom je izvršena povreda, koje obuhvataju povlačenje takve robe s tržišta, uklanjanje s robe svojstava koja je čine robom kojom je izvršena povreda poslovne tajne ili uništenje robe kojom je izvršena povreda, odnosno ako je to opravdano, njeno povlačenje s tržišta, pod uslovom da se povlačenjem robe ne ugrožava zaštita poslovne tajne na koju se tužba odnosi;

5) uništenje u celini ili delimično dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata koji sadrže poslovnu tajnu ili koji sami predstavljaju poslovnu tajnu ili ako je primereno, predaju tih dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata u celini ili delimično tužiocu.

Protiv lica koje je povredilo poslovnu tajnu koje je znalo ili je moralo da zna da učestvuje u nezakonitom pribavljanju, korišćenju ili otkrivanju poslovne tajne, držalac poslovne tajne, odnosno sticalac licence može tužbom da zahteva naknadu štete.

Kada tužilac traži da se sa tržišta povuče roba kojom je izvršena povreda, on može da zahteva da se roba preda držaocu poslovne tajne ili dobrotvornim organizacijama.

Tužba zbog povrede poslovne tajne može se podneti u roku od godinu dana od dana kada je tužilac saznao za povredu i lice za koje se sumnja da je povredilo poslovnu tajnu, a najkasnije u roku od pet godina od dana učinjene povrede ili od dana poslednje učinjene povrede ako se povreda vrši kontinuirano.

Povreda poslovne tajne kao privredni prestup i prekršaj

Kazniće se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 100.000 do 3.000.000 dinara pravno lice koje u skladu sa članom 4. ovog zakona nezakonito pribavi, koristi ili otkrije poslovnu tajnu i to:

– kazniće se za privredni prestup odgovorno lice u pravnom licu novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara,

– kazniće se za prekršaj preduzetnik novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 500.000 dinara,

– kazniće se za prekršaj fizičko lice novčanom kaznom u iznosu od 20.000 do 150.000 dinara.