Neiskorišćeni godišnji odmor u slučaju prekida radnog odnosa
Neiskorišćeni godišnji odmor
Zakon o radu reguliše radnopravnu oblast kao krovni propis i predviđa različite razloge za prestanak radnog odnosa. Za potrebe ovog članka, osvrnućemo se na pravo zaposlenog na neiskorišćeni godišnji odmor u slučaju sporazumnog prekida radnog odnosa i u slučaju otkaza ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog.
U prvom od dva navedena osnova neophodna je saglasnost volja obe uključene strane-poslodavca i zaposlenog, u kom slučaju radni odnos prestaje na osnovu pisanog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Kod drugog navedenog zakonskog osnova do prestanka radnog odnosa dolazi isključivo i jedino na osnovu izražene volje zaposlenog ili poslodavca.
Postavlja se pitanje kako se reguliše neiskorišćeni godišnji odmor kod prekida radnog odnosa
Zaposlenom ne otpada ovo pravo, a moguće su dve solucije. Jedna bi bila korišćenje godišnjeg odmora pre prestanka radnog odnosa, a druga bi se odnosila na naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor.
Prilikom utvrđivanja broja neiskorišćenih dana godišnjeg odmora, treba imati na umu zbir neiskorišćenih dana za prethodnu i tekuću kalendarsku godinu. Prošlogodišnje dane godišnjeg odmora je važno uzeti u obzir jer je Zakonom o radu propisano da se godišnji odmor može iskoristiti najkasnije do 30. juna naredne godine.
Korišćenje godišnjeg odmora tokom otkaznog roka
Veoma često se u praksi susrećemo da opcijom koja je pogodna i za zaposlenog i za poslodavca, a odnosi se na situaciju da zaposleni iskoristi ceo ili deo neiskorišćenog godišnjeg odmora tokom otkaznog roka. Dužina otkaznog roka je uglavnom predviđena Ugovorom o radu ili drugim internim aktom, a ne može biti duži od 30 kalendarskih dana.
Druga mogućnost je isplata naknade štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Zakon o radu, predviđa i drugu situaciju u slučaju prestanka radnog odnosa a kada je ostalo još neiskorišćenog godišnje odmora. Poslodavac je u tok slučaju u obavezi da zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično, isplati novčanu naknadu u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Da bi se utvrdila visina naknade, osim navedenog važno je u tvrditi broj dana godišnjeg odmora koji bi pripao zaposlenom u momentu prestanka radnog odnosa. Treba imati u vidu i odredbu Zakona o radu prema kojoj zaposleni ima pravo na dvanaestinu godišnjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos ili u kojoj mu prestaje radni odnos.
Predviđene kazne u slučaju nepostupanja poslodavca po odredbama Zakona
Da podsetimo, poslodavac je u obavezi da zaposlenom u slučaju prestanka radnog odnosa isplati osim neiskorišćenog godišnjeg odmora i sve neisplaćene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario za vreme radnog odnosa, u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Povreda prava zaposlenih u vezi sa korišćenjem godišnjeg odmora predstavlja i prekršaj propisan Zakonom o radu, za koji se poslodavcu može izreći novčana kazna u visini od 400.000,00 do 1.000.000,00 dinara ako je pravno lice, ili od 100.000,00 do 300.000,00 dinara ako je preduzetnik.
Sva pitanja u vezi sa radnim pravom možete uputiti na e-mail adresu: office@mlaw.rs ili nas kontaktirati putem naše kontakt forme.