Postupak ekspropijacije

Eksproprijacija

Eksproprijacija je zakonom uređen postupak prinudnog prelaska prava svojine iz privatne u državnu. Postupak eksproprijacije je u Srbiji uređen Zakonom o eksproprijaciji. Pravo na imovinu reguliše i Ustav RS kao i Evropska kovencija o ljudskim pravima, kojima se garantuje svakom pravnom ili fizičkom licu mirno i nesmetano uživanje imovine. Ovi zakoni u dovoljnoj meri regulišu tj. ograničavaju državu u mešanju u sferu privatne imovine lica, ali sa druge strane ostavljaju dovoljno prostora da se pravo na imovinu potčini javnom interesu i ograniči u skladu sa zakonom i drugim aktima.

Za pokretanje postupka eksproprijacije, neophodno je da Vlada RS donese rešenje kojim proglašava javni interes za eksproprijaciju određene katastarske parcele ili grupe katastarskih parcela.

Kada se donese navedeno rešenje, postupak eksproprijacije se pokreće predlogom državnog ili gradskog pravobranilaštva tj. drugog ovlašćeog zastupnika opštine ili grada kada su oni predlagači. Pored navedenih, predlagači mogu da budu i javni fondovi, privredna društva osnovana od strane javnog preduzeća ili samo javno preduzeće.

Po donetom rešenju na osnovu predloga, opštinksi organi donose rešenje o eksproprijaciji na koje vlasnik nepokretnosti ima pravo žalbe, a koja se preko prvostepenog organa, u ovom slučaju opštine, podnosi Ministarstvu finansija.

Kada rešenje o eksproprijaciji postane pravosnažno, opštinski organ zakazuje raspravu na kojoj pokušava da odredi visinu naknade. Postupak se vodi na taj način, što krajnji korisnik dostavlja ponudu za eksproprisano zemljište, a onda se po toj ponudi izjašnjava vlasnik eksproprisanih nepokretnosti. Nepisano pravilo je da ponuda bude gotovo jednaka Poreskoj proceni, a koja ujedno predstavlja i najnižu naknadu koja može biti određena za zemljište koje je eksproprisano.

Ukoliko se strane ne usaglase oko cene, upućuju se na vođenje vanparničnog postupka pred nadležnim sudom, a opštinski organ koji je vodio postupak prosleđuje spise predmeta Osnovnom sudu.

Postupak pred sudom je hitan, a o naknadi dalje odlučuje veće sudija, sastavljeno od jednog sudije i dvoje sudija porotnika.

U postupku pred sudom se u svakom momentu može postići saglasnost oko visine naknade, međutim ako do toga ne dođe sud određuje izvođenje veštačenja po kom, u velikom broju slučajeva, sud određuje naknadu, mada postoje i situacije kada se naknada odredi i po proceni Poreske uprave. Ali takve situacije su izuzetno retke, s obzirom na ustaljenu sudsku praksu, odluke Vrhovnog kasacionog suda i Ustavnog suda RS.

Na doneto rešenje suda moguće je podneti i žalbu, ukoliko raniji korisnik (vlasnik zemljišta) smatra da visina naknade nije pravično određena. Žalba se podnosi Višem sudu.

Sva pitanja o eksproprijaciji moguće je uputiti putem naše kontakt forme ili na e-mail adresu advokata Radoša Šimića (rados.simic@mlaw.rs), koji iza sebe ima bogato znanje i iskustvo u ovoj vrsti postupaka.